Više i ne brojimo koliko puta dnevno djetetu kažemo “ne“, “ne može“, “ne diraj“, “nemoj“, ali oni nas samo ponekad poslušaju, i to uglavnom kada su suviše umorni da bi reagirali.
Ponekad izgleda da sve što djeca krenu uraditi ili reći završi sa nekim našim “ne“.
Stručnjaci, psiholozi i pedijatri tvrde da uz svako “ne” treba dati objašnjenje zbog čega je nešto zabranjeno. Bez obzira da li je dijete vrlo malo pa mislite da vas neće razumijeti, ukoliko želite da vas ono posluša, morate ponekad dozvoliti da shvati zbog čega je nešto zabranjeno.
Ono što je jako bitno je da pokušate smanjiti broj izgovorenih “ne” tokom dana. To najbolje možete postići tako što umjesto zabrane djetetu date dopuštenje.
Naprimjer, ukoliko dijete dira pećnicu, recite mu: “Dodirni pećnicu i onda se odmakni od nje“. Nakon nekoliko pokušaja, mališan će shvatiti da je pećnica nekad topla, a nekad hladna i uskoro će mu prestati biti zanimljiva.
Sigurno se pitate šta da radite onda kada mališani plaču?
Većina djece kada nešto žele a mi im ne dopustimo, obično počnu plakati, kenjkati i kroz suze nastavljaju insistirati na onome što žele. U takvim situacijama, najbolje je reći: “Plakati ne vrijedi, lijepo kaži šta hoćeš. Kad plačeš ništa te ne razumijem“.
Poslije određenog vremena dijete će shvatiti da plačem ne postiže ništa i da tako neće doći do svog cilja.
Trudite se što više izbjegavati “ne” u svakodnevnoj komunikaciji s djecom, a pokušajte ih sve više tretirati kao ličnosti, jer oni to i jesu.
Pripremila: Ilma Bobeta, foto: gettyimages/Megan Maloy
