Miroslav Ilić legenda narodne muzike na estradnoj sceni traje gotovo 45 godina. Njegove pesme kao što su ”Devojka iz grada”, ”Pozdravi je pozdravi”, ”Polomiću čaše od kristala”, ”Tebi” ušle su u istoriju i postale su evergrin. “Od Vardara do Triglava”, i starije kao i mnogo mlađe generacije rado pevaju sve njegove pesme i,negde se čini,da se prenose s kolena na koleno. Rođen u malom selu Mrčajevci, uvek je s ponosom isticao da je seosko dete i ne stideći se svog porekla krenuo je put Beograda u kom je dostigao “zvezdanu slavu”. Ipak, toliko godina ostao je čvrsto da stoji ne svojim nogama i za čitaoce “Imperij” otkriva da je to jedan deo tajne njegovog trajanja.
- Na estradnu scenu zvanično ste stupili 1972 godine sa pesmom „Devojka iz grada“ koja je i danas više nego popularna i postala je evergrin.Od tada ste nizali sve same hitove i trajete 45 godina. Šta je, po Vama potrebno, osim dobrog glasa da bi pevač toliko trajao i bio mega zvezda?
Recept za uspeh generalno ne postoji. Da bi neko trajao godinama, kao prvo, neophodno je da bude stabilan čovek, a osnov svega je dobar glas kao i odnos sa publikom. Publika je ta koja od nas pravi zvezde, ali isto tako publika nas može i uništiti. Publika oseti iskrenu emociju i ako toga nema, ako ne postoji ta nit koja nas spaja, taj fluid, džaba je i dobra pesma i dobar glas. To je taj odnos koji smo mi, stara garda, imali prema muzici, zato toliko i trajemo. Na žalost, današnje generacije to ne shvataju i zato, nakon što zasijaju, vrlo brzo i nestanu sa muzičke scene. Ne postoji više to poštovanje u međuljudskim odnosima, poštovanje prema kolegama, prema publici. Desile su nam se neke ružne stvari koje su uzrokovale neka loša vremena u kojima živimo i na žalost, te mlade generacije nije imao ko da vaspitava. Ali presudna stvar za uspeh je neosporno i faktor sreće. Sve je to negde od gore zapisano iako je nekom suđeno da postane zvezda, zvezda će i postati!
SVE MOJE PESME SE PAMTE, ULOŽIO SAM EMOCIJE U NJIH. PEVAJU IH DECA OD 14 GODINA U SVIM DRŽAVAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE.
- Danas su neka druga ružna vremena i isplivale su neke druge vrednosti. Uporedite mi vreme, što se tiče estrade, u vreme kad ste Vi počinjali i ovo današnje?
Nama je bilo san da trajemo. Svi koji smo dolazili na estradu 70-tih godina, kretali smo u tu avanturu sa ljubavlju prema muzici i ta ljubav nam je bila imperativ da uspemo. Taj san više ne postoji. Danas svaki muzičar koji se pojavi na sceni liči jedan na drugog, svaka pesma podseća na onu prethodnu i tu više nema posebnosti kako izvođača, tako ni numere. Kao da ih je neko uniformisao. Danas je bitno po svaku cenu imati hit, a da li će taj hit trajati mesec ili dva ili godinu dana, nije ni bitno. Ne postoji emocija u pesmama, ne peva se o ljubavi, čežnji već svaka druga govori o drogama, nemoralu, alkoholu, načinu života koji je poguban za mlade. To su na žalost uzori i samo je bitno biti u trendu. Svaki posao je bitno raditi sa ljubavlju jer je tada uspeh neminovan. Danas je, na žalost, sve komercijalizovano i glavni je pokretač novac. To publika uvek prepozna i na kraju kazni, bez obzira koliko je neka pesma trenutno hit. Ali, to je jedan hit i to je to, vrlo brzo se pada u zaborav.
- Bili ste u žiriju „Pinkovih zvezda“ i odlično ste se snašli u toj ulozi, narod Vas je obožavao i voleo Vaš humor. Kakvi su Vaši utisci vezano za to takmičenje i zašto više niste u žiriju?
Pre učešća u „Pinkovim zvezdama“, iskreno , nisam bio veliki obožavalac“ružičaste televizije“niti njihovih programa koje su predhodile ovoj emisiji, kao što su programi „Grand produkcije“ i rijaliti šou programa, ali sam ipak pristao da budem član žirija kada sam video koji je sastav , jer ljudi kao što su Ceca, Marina Tucaković, Bora Čorba i Haris Džinović su ljudi koji su obeležili jednu eru dobre muzike i pokušali smo da pokažemo publici kako se takva vrsta takmičenja mogu napraviti na jedan drugačiji duhovit, a pri tom objektivan način. Izuzetno je teško ocenjivati dečicu koja su došla sa velikim snovima, a često smo bili prinuđeni da im te snove srušimo.
- Kakvo je Vaše generalno mišljenje o „štancovanju“ mladih talenata ?
Previše je toga poslednjih godina.Utisak je da se te mlade nade prosto fabrikuju i ta mlada deca, iako izuzetno talentovana,traju koliko i samo takmičenje. Nakon završetka serijala padaju u zaborav i niko ih se više ne seća. Retki su ti koji su uspeli da snime jednu, eventualno dve pesme. Kada pogledamo realno, velike zemlje kao Nemačka, Francuska, Engleska koje imaju ogromno tržište, nemaju ni upola toliko produkcijskih kuća i muzičkih takmičenja kao mi, što je prosto smešno.
- Koga biste izdvojili od mladih generacija?
Saša Matić je izuzetno dobar pevač i veliki čovek. Ima tu prepoznatljivu emociju i senzibilitet koji publika prepoznaje i voli. Često sam pevao za Udruženja slabovidih i slepih i tako sam ga i upoznao.Volim ga i privatno i odličan je pevač što ne može niko da porekne. Njegove pesme će dugo trajati i verujem da ćemo ga još dugo slušati. Od mlađih generacija izdvojio bih Aleksandru Prijović. To je devojka sa izuzetno velikim potencijalom i fantastičnim glasom i sa velikim predispozicijama da uspe. Ali, iskreno, brine me njeno okruženje. To su ljudi koji je loše savetuju i obećavaju joj da će ući u istoriju, ali bojim se, da su to samo hitovi koji traju jednu sezonu i vrlo brzo padaju u zaborav.
TEŠKO MI JE BILO DA BUDEM ČLAN ŽIRIJA TV PINKA. SVA TA DECA IMAJU SNOVE DA SU ZVEZDICE I ONDA IM MI SRUŠIMO SNOVE. NIJE TO ZA MENE.
- Poznati ste kao čovek britkog jezika koji se ne libi da iznese javno svoje mišljenje. Koliko Vas je to koštalo u u životu i koliko je uopšte pametno u današnje vreme biti iskren?
O tome ne razmišljam uopšte. Smatram da mi je samim rođenjem dato pravo na slobodu govora i pravo da javno iznesem svoje mišljenje. Pogotovo od onog trenutka kada je moj rad i moje trajanje iza mene. Nikada nisam imao problem da svoje mišljenje javno iznesem o bilo kome i bilo čemu. Siguran sam u to da me je to sve vreme i Bog gledao, pogotovo što sam svaki put kada sam izneo svoje mišljenje, imao argumente za to, koliko god se to nekome svidelo ili ne, tako da nisam nikada osetio neke veće posledice. Uvek sam se držao svojih stavova i principa i ne nameravam ni u buduće da odstupam od njih. Uvek sam dozvoljavao, da ako nisam u pravu, da me snagom svojih argumenata ljudi ubede u suprotno. Nikada se nisam ljutio zbog toga…
MUZIKA, SPORT I UMETNOST SU MOST IZMEĐU NARODA KOJI NE MOŽE NIKO I NIKADA DA PORUŠI.
- 2014 godine ste gostovali na festivalu “Rujan fest“. Kakvi su Vaši utisci i planirate li u skorije vreme neki koncert u Hrvatskoj?
Na „Rujan festu“učestvovao sam tri puta u posljednjih 6 godina i imao sam fantastičan prijem od strane zagrebačke publike. Mislim da se o ovome malo zna, ali ja sam bio prvi srpski pevač koji je nastupao pred hrvatskom publikom nakon nemilih događaja još 2000 godine. Tada sam se i zvanično vratio na hrvatsko tržište tako da sam punih 17 godina prisutan i nastupao diljem Hrvatske i uvek sam imao fantastičan prijem. Učestvovao sam i u emisiji HRT-a,“Lijepom našom“. Pre 90-tih , hrvatsko tržište je bilo izuzetno probirljivo ali moje pesme su se tada rado slušale, što je meni bilo za ponos i dan danas se tamo rado vraćam i odazvat ću se svakom pozivu. Generalno, muzika i ne samo muzika, već i sport, umetnost je taj most između naroda koji ne može niko i nikada da poruši.
- Već tradicionalno, godinama u nazad održavate koncerte za svoj rođendan u „Sava centru“ u Beogradu. Hoćete li i ove godine održati takav koncert? Koji su Vaši planovi za budućnost?
Tradicionalno pravim žurku za moj rođendan u beogradskom „Sava centru“. Planiram da održavam ove koncerte svedok me snaga ne izda, jer iskreno, muzika je moj život i bez muzike ja ne bih bio MIROSLAV ILIĆ, čovek, živo biće. To je jednostavno način života!
Usledila je 2018 u Savi Centru veliki spektakl nad spektaklima, Miroslav Ilić kaže da mu je netko pre 40 godina rekao da će da doživi 67 godina da mu ne bi verovo.
Razgovarala: Vesna Mitić Pupavac, Foto privatne
